Tehnike pčelarenja
Med i proizvodi od meda

Pčelari na jednom mestu !

Pčelarstvo za početnike

Fararova košnica

Autor: Obren Zivkovic
Datum postavljanja: 09.01.2011.
Kategorija: Košnice

Broj pregleda: 21743
Broj jedinstvenih poseta: 12605




Fararova košnica

To je košnica kod koje su svi nastavci jednaki, bilo da se koriste kao plodišni ili medišni. Obično je sa 10 ili 12 ramova. Nastavci su visine od 155mm do 200mm. Plodište je u dva tela. Za sprečavanje rojenja, zamenu saća, umeće se ceo nastavak satnih osnova ili praznog saća između.

U odnosu na LR košnicu, Fararova ima pogodnost plićeg nastavka, pa pčele brže zaposedaju dodate nastavke. To pogoduje da se ovom košnicama može uspešnije raditi nastavkom nego što je sllučaj sa drugim. Za zimovanje, na plodište od dva tela, ostavllja se pun nastavak meda.



Komentari

Pre par godina poceo sam sa pcelarstvom. Posle dugog razmisljanja definitivno odabrao sam Fararovu kosnicu kao kosnicu koju cu da pcelarim do kraja mog zivota radi vise razloga.
Inace, moje mislenje je da svaka kosnica je dobra na svoj nacin, jedino koliko je pcelar spreman da iz njega dobije maksimum na ulozeni minimum truda.
Naravno, tehnologija pcelarenja zavisi od mnogih faktora, kao:
pcelinja pasa, slobodnog vremena pcelara, broj kosnica i t.d.
Svim pcelarima puno pozdrava iz Bitolja - Makedonije.

Autor: Selajdin
Postavljeno: 02.10.2011. 22:10:32

Помаже Бог свима!

На нашем Манастирском пчелињаку имамо 27 Фарарки дванаестица.

Оне су мало неправилне. Висина тела им је негде око 170 мм у просеку, али ни она нису увек иста. Неколико милимметара се често разликују по висини.

Унутрашње димензије су такође мало чудновате. Такве смо их прошле године купили. Нисам ни проверавао висину, а касније сам видео да нису баш једнаке. Наиме унутрашње димензије рама нису 420 дужина а 140 висина, већ углавно 420 дужина а 136 висина.

Чак ми се ова висина од 136 више допада. Наиме, са овом висином једно тело има око 54 830 ћелија матици за полагање. У стандардној унутрашњој висини од 140, једно тело има око 56 450 ћелија матици за полагање. Ова мала разлика може понекада пуно да значи.

На шта мислим кад кажем да може много да значи?

Ми на Манастирском пчелињаку имамо углавном једну тактику коју обично користимо, а то је. Не дирати пуно плодишта.

Пред главну пашу, скоро све наше матице у свим врстама кошница настављача које имамо, ограничавамо матичном решетком у први спрат, на подњачи. И тако држимо до краја сезоне. Има и неких експеримената или просто не успемо наћи матицу да би је ограничили, али то су изузетци.

Пре те прве главне паше, сва друштва развијамо на око 40 до 45 000 легла. У Фараркама то је отприлике 10 до 11 рамова. Таква друштва нису прејака, а ако време не крене како треба, и крену кише, умерена друштва ће теже кренути у нагон за ројење што гледамо да избегнемо.

Када Фарарка дванаестица са висином рама од 140 мм буде у таквој ситуацији, тј. у кишним данима, или буде мало паше, онда матица може положити јаја и у 90 процената плодишта, а то би код овакве Фарарке чини ми се било сувише легла па би могао кренути ројеви нагон. Легла би тада било нешто преко 50 000, око 50100 а то је граница ризика, и пчеле када пређу бројку од 50000 легла могу брже да крену у ројеви нагон.

Код ових наших Фарарки, нестандардних, са унутрашњом висином од 136 мм, када би матица у лошим данима залегла око 90 процената плодишта, тада би легла у плодишту било испод 50 000, тј. око 49 320, што је доста сигурније, да не крене у ројење, јер није прешла цифру од 50000 легла. Овде могу одлучивати нијансе. Зато мислим да је цифра од 54 000 ћелија матици за полагање у једном телу, или чак и мало мања, на пример, 53 500 можда још и боља. То треба да нам покаже пракса, али о томе сам баш пуно размишљао ових дана.

Ове наше Фарарке дванаестице су нам донеле брдо меда ове године, а неколико њих, око 7 до 8 њих, дало је око 60 килограма меда. То је био рекорд ове године. Ни Еко Воја, ни Родна Воја, ни ЛР десетка, ни ДБ 10, ни ДБ 12, нису дале толико меда као ове Фарарке дванаестице, које су од половине априла па до краја септембра биле ограничене на један плодишни наставак.

Пуно меда су нам донеле и оне Фарарке дванаестице које су биле ограничене на два плодишна наставка, али ипак у просеку нешто мање. Неке су скроз подбациле, а неке су се ројиле.

Јуче сам оксалном киселином третирао све врсте кошница на нашем пчелињаку, али многа друштва у овим Фараркама делују веома моћно. Много моћније него друштва у другим кошницама. Клубе им је код неколико њих на три спрата, а залихе меда огромне. Делују веома јаке.

Да Бог да па да понове приносе из ове године и следеће.

Autor: игуман Петар (Драгојловић)
Postavljeno: 25.12.2011. 19:35:37

Помаже Бог свима!

Као и прошле године, и ове године, ако је судити по првом медоберу, наше Фарар кошнице са 12 рамова.

Углавном су биле ограничене на два спрата матичном, и са два медишна спрата изнад.

Највећи медобер је код њих. Неке су нам већ сакупиле око 35 килограма меда, и већ смо врцали по десетак килограма од њих. Врцали смо оне рамове где је мед затворен, а много Фарар кошница имају пуно отвореног меда.

приметио сам да нам мед код њих најбрже сазрева, што можда има везе са тим што сваки спрат фарарки има кружни отвор, просечне ширине од 25 милиметара, па је вентилација нешто боља него код других. Фиоке у подњачама од почетка марта па до краја септембра држимо отворенима. Током јесени и зиме углавном су отворене фиоке јер је влага поред језера велика, па је друштвима потребан већа вентилација.

Полако долазимо до неких стабилнијих закључака за наше пашне услове. По нашим искуствима, у нашим пашним условима, где је паша доста јака, са оценом 4, кошнице већих плодишта су се боље показале. То су код нас углавном Фарарке дванаестице. Изузетци код Фарарки су само тамо где смо направили неку грешку у пчеларењу или где је матица лоша.

С Богом.

Autor: игуман Петар (Драгојловић)
Postavljeno: 26.05.2012. 11:24:54

Помаже Бог свима.

Једна исправка.

Подњаче од почетка марта до краја септембра држимо затвореним.

С Богом.

Autor: игуман Петар (Драгојловић)
Postavljeno: 27.05.2012. 03:49:30

Помаже Бог свима!

И ове године наше Фарар 12 кошнице су донеле убедљиво највише меда код нас на Манастирском пчелињаку.

Оне које смо врцали три пута (има и оне које су се ројиле нашом грешком па се нису пуно врцале осим један пут) у просеку су донеле преко 35 килограма меда.

Ове кошнице су изгледа за наше услове пчеларења најбоље. Дају већ другу годину више меда и од ДБ 10, и од ЛР, и од Родне и Еко Воје и од ДБ 12.

Једина им је мана што су мало гломазне и тешке за рад са наставцима, јер су са дванаест рамова. Стога имамо и специфичну тактику пчеларења са оваквим кошницама, а посебно због тога што немамо пуно времена за пчеларење јер манастирски живот је пун другачијих обавеза.

Плодишта су нам у 90 процената била на два спрата а медишта такође на два спрата. Сваки спрат има кружни отвор у средини, пречника 25 мм.

Можда ускоро кренемо и са Фарар 10. Компатибилне су са Фарар 12 али лакше су за рад и манипулацију са читавим спратовима.

Није чудо што је председник СПОС-а г. Родољуб Живадиновић изабарао баш Фарар 10 за пчеларење. Увидео је на време њене предности.

Важно је да им се за зимовање остави доста меда, у просеку око 25 килограма по друштву, и да им се на време у пролеће додају сатне основе и растерети плодиште.

Наше Фарарке зимују са сва 4 спрата на пчелињаку што је код нас могуће јер је топлија клима него у Србији. Први спрат је празно саће, други углавном легло и мало меда, а трећи и четврти мед по средини. Подњача им је од почетка откобра отворена све до почетка марта а затворена од почетка марта до краја септембра. Улазни кружни отвори на прва два спрата који су доле, су им отворени сву зиму, а горња два затворени од почетка октобра док добро не отопли, тј. до средине априла. Током сезоне су сви кружни отвори отворени.

Ово зимовање на 4 спрата, наравно не препоручујем за Србију, брда, планине и континенталну климу, где је много хладније, и где друштва у Фарар кошницама зимују у два или три спрата. Код нас на Скадарском језеру је пуно топлије па нама и ЛР зимују на три спрата а по једно медиште код ДБ кошница је на подњачи код овог типа кошница.

За наше Фарар 12 кошнице најбоље нам се показала следећа тактика. Она не тражи пуно посла већ један велики посао у пролеће и после углавном само гледаш и врцаш мед. Ево како нам се чини да је најбоље.

Када се друштва у пролеће довољно развију, на једно 13 до 15 рамова, тек онда постављамо матичну решетку и тек онда их ограничимо. Отворено легло ставимо на први спрат а око легла две сатне основе. Остали рамови су изграђени и празни а крајњи са медом и поленом. Затворено легло расподелимо равномерно у остала три спрата изнад. Нешто у други спрат, изнад кога постављамо матичну решетку, а нешто у трећи спрат изнад матичне решетке. А нешто у четврти. Поред рамова са затвореним леглом обично поставимо још по једну сатну са обе стране. Значи укупно поставимо минимално 6 сатних основа а код најјачих друштава и 8. У плодишту им оставимо не превише меда и полена, а највећи део меда им оставимо у остала два спрата, изнад матичне решетке и то више у 4 спрату него у трећем. Пчеле ће имати и довољно хране и довољно замарања око сатних основа, да не оду у ројеви нагон а биће довољно јаке и сачуване да одраде све што треба веома квалитетно.

Најбитније је да друштва буду зазимљена са пуно меда и да су јака. Фарар кошнице ако су слабије, а где је клима оштрија, могу умрети од глади јер слаба тј. малобројна друштва могу остати у једном спрату а да не успеју прећи у други. Стога код Фарарки у хладнијим крајевима треба бити веома одлучан. Зазимљавати само јака и средње јака друштва а слабиће никако.

Тамо где има довољно меда и поленовог праха у зимским залихама, тамо у пролеће друштва просто експлодирају, а пчеле сигурно живе доста дуже и способније су по свим параметрима да донесу више меда од оних друштава која су имала мање хране у залихама или скоро недовољно. Не само што дуже живе већ су динамичније, са дужом сурлицом, са већим резервоарима за нектар итд.

Што добро реча наш српски народ - Мед на мед иде! Зато ко много узима пчелама у јесен кајаће се догодине.

С Богом!

Autor: игуман Петар (Драгојловић)
Postavljeno: 28.10.2012. 18:40:13

Помаже Бог свима!

На Манастирском пчелињаку зазимили смо 30 Фарар кошница.

Једна је остала без матице, тј. појавила се матица трутуша на крају зиме, па смо јој пре два дана додали један рам из једне друге Фарарке са једним затвореним матичњаком и једним који је пред затварање.

Од осталих 29 Фарарки код њих 22 смо ставили матичну решетку на други спрат, а два спрата или три спрата изнад решетке је медиште. Значи плодиште је на два спрата, а медишта на два или три спрата. Сваки спрат (наставак) има 12 Фарар рамова.

Испод решетке смо обично остављали по 12 рамова са леглом, углавном са отвореним или полуотвореним леглом и са неколико сатних основа, обично 6. Изнад решетке смо обично стављали од 4 до 6 рамова са осталим леглом, зависно од јачине друштва. У остале спратове смо обично додавали укупно још по 6 сатних основа.

Све Фарафке су зазимљене са око 25 до 30 кг меда, и то на 4 или ређе на 3 наставка.

У марту је било пуно кише па су се друштва због недостатка излетања, новог нектара и полена, мало спорије развијала.

Од 10. априла почело је, слава Богу, углавном сунчанао време, па су пчеле успеле да сакупе одређене количине нектара - и то углавном од врбе. Нешто су потрошиле за легло а нешто су претворили у нови мед, но углавном је још отворен и несазрео.

Ипак, нашли смо и нешто затворених рамова са медом, нешто од старог а нешто од новог, па смо 24. априла и врцали мало меда. Око 23 килограма. Углавном од Фарарки. Чисто да имамо мало меда за нас, пријатеље и продају.

Тренутно је почела да цвета по мало и жалфија а нешто мало багрема у околини је већ скоро потпуно процветао.

Ако Бог да сунчано време без јаких киша, јаког ветра и хладног времена, надамо се у Бога да ће медобер бити добар.

Иначе, жалфија је једна од главних медоноша у нашој регији, јер читаво брдо изнад и испод пчелињака има на стотине и стотине грмова жалфије. Цветање жалфије траје око месец дана, зависно од тога кад у ком делу полуострва почиње да цвета. Прво цвета она са јужне стране, и сунчаније, мало ниже надморске висине, а потом у вишим пределима полуострва и са источне, западне и северне стране.

После светог Василија Острошког, обично почиње да цвета и друга јака мајска медоноша код нас, а то је драча.

Шта Бог да, тако ће и бити, а наше је да урадимо своје, живимо по Јеванђељу Богочовјека Господа Исуса Христа и да се молимо Њему да нам пошаље добро време и погодне услове за медење.

Све у свему, шта год буде, нека је слава Господу.

С Богом.

Autor: игуман Петар (Драгојловић)
Postavljeno: 28.04.2013. 21:15:27

Помаже Бог свима!

И ове године, најбоље просечне приносе на Манастирском пчелињаку дале су нам Фарар кошнице.

Плодиште је од 15 дана пре прве паше било у прва два наставка, па онда матична. А медишта су била зависно од јачине друштва. Али углавном на 2 или три спрата.

Наш пчелињак је стационарни и никада не селимо јер и немамо потребу за тако нешто.

Наше Фарарке су се у пракси показале боље и од Родне Воје, и од ЛР, и од ДБ и од Еко Воје.

Препоручио бих свима ову кошницу, али ипак са десет рамова, јер ове наше су са 12. Мислим да им није потребно толико плодиште са 24 рама, а и доста су габаритније и теже за кичму од десетке.

Мед у овим кошницама брзо сазрева, имамо могућност манипулације целим наставцима, лако се отклања ројеви нагон, има довољно велико плодиште на два спрата итд.

Треба зазимљавати само јака друштва а слабија спајати са неким средње јаким друштвима, преко новине.

Кад наручујете Фарарке, наручите да вам сатна основа не буде 20 мм. То је предебело и непотребно отежава кошницу и рад и пезимљавање. Сатоноша не би требала да буде дебља од 15 мм, а најбоље је да буде 12 мм. То требате да договорите са произвођачем кошница. Но, ако је неки уобичајени стандард 15 и 20 мм, ви изаберите 15 мм. Дебљина зидова кошнице не требају да буду већа од 20 мм.

Толико за сада.

С Богом.



Autor: игуман Петар (Драгојловић)
Postavljeno: 17.12.2013. 12:21:12

Оче Петре, хвала Вам на писању. Само наставите. Пчеларим са ДБ10 и ЛР кошницама али нисам задовољан. Сигуран сам да је Фарарова висина наставка 17 цм кључ успеха. Све преко тога само прави проблеме.
Размишљам о набавци нових кошница и кроз пар година потпуном преласку на Фарар. Још сам у великој дилеми да ли Фарар10 или чак Фарар8 са начином како ради пчелар Горан Томић из Косјерића (писао на форуму СПОС-а).
Молим Вас да изнесете своје мишљење.

Поздрав свима.

Autor: Обазорје
Postavljeno: 22.12.2013. 15:24:11

Помаже Бог, оче Петре!
Молио бих Вас да мало појасните оно ваше разбијање легла пред пашу у више наставака. Интересује ме у које доба то радите, колико дана пред пашу? Ја живим у југозападној Србији и ми овде имамо од паша само багрем као значајнију медоношу, а касније има мало и тихе ливадске паше. Од мојих ДБ 12 имам доста меда, али ево и године ме стижу па сам мислио и ја да пређем на ФР 10. Ако заиста код Фарарки нема толико замарања око ројења онда бих проширио пчелињак са доста фарарки...
С Богом!

Autor: Душан
Postavljeno: 20.01.2014. 03:29:43

Oce Petre,zanima me dali da krenem sa par Fararovih kosnica,u Vojvodini..? Vodim na Bagrem,repicu,sunc.. i lipu? dali vredi pocinjati?

Autor: Miroslav
Postavljeno: 07.04.2014. 12:00:45

Pomaze Bog svima.

Draga braco pcelari oprostite sto se tek sada javljam. Nisam dugo bio na sajtu i stoga nisam ni primetio toliko pitanja. Prastajte jos jednom.

Prvo da kazem da je svaka kosnica samo alat, a pcelarstvo pre svega zanat. Sa svakom kosnicom mozete imati meda, ako ima pase, i ako pcelar zna svoj posao. No, izbor kosnice i izbor nacina pcelarenja moze unekoliko povecati prinose.

Sve niskoramne kosnice imaju nekih svojih prednosti. Pre svega moze se manipulisati sa citavim nastavcima. Med brze sazreva u manjim ramovima jer se brze i puni. I slicno. Mane su losija mikroklima u kosnici, povecana opasnost od uginuca slabih zajednica tokom zime i slicno.

Medjutim Farar ima svojih prednosti zbog kicme i lakoce rada sa nastavcima. Zato je farar sa osam ramova bolji izbor za one sa slabijom kicmom.

Predsednik SPOS - a g. Rodoljub Zivadinovic vec dosta godina radi sa Farar desetkom. On je u jednom pcelaru objasnio svoj sistem rada. Mozete naci na sajtu SPOS-a. Izuzetno je jednostavan nacin i veoma moderan. No, kako ja imam neke stare Farar dvanaestice, sa debelim zidovima kosnice, koje su dosta teze za kicmu, licno radim drugacije od Rodoljuba. Prinosi su odlicni, no pre svega zbog obilja pase i medonosnog bilja.

Zavisno od godine, ali odprilike 15 dana pred glavnu pasu, kad broj ramova sa leglom predje 14, dodajem satne osnove. Inace, zbog tople klime kod nas, nedostatka prostora u konaku i slicno, nase Fararke zimuju sa sva cetiri nastavka na pcelinjaku. To nikako ne preporucujem za Srbiju i ostre zimske uslove. protiv vostanog moljca se borim citave godine sa flasama u koje sipam malo piva i jabukovog sirceta. Tu se hvataju i ose i strsljenovi i muve. Te flase uvek treba imati na pcelinjaku.

U prolece je leglo obicno u cetvrtom i trecem nastavku iznad podnjace. Pomalo i na drugom. Prvi nastavak koji je na podnjaci obicno nema legla.

Tokom godine najveci radovi su mi u prolece, pred glavnu pasu. Tada postupam ovako.

Ramove sa otvorenim i pretezno otvorenim leglom stavljam u prva dva sprata na podnjaci. Naravno tu je i matica.

Obicno ukupno 12 ramova sa leglom stavim u prva dva sprata. Na prvom spratu stavim sest ramova sa leglom, i dve satne osnove. Po jednu sa strane legla. Ostali su prazni ramovi ili po neki ram sa medom. U drugom spratu stavim opet sest ramova sa leglom i tri satne osnove. Po jednu sa strane legla, a jednu u centar legla. Potom stavljam maticnu resetku.

U treci sprat stavljam ostale ramove sa leglom. Nekad ih je dva a nekad i 4, pa i 5 ili 6. Ali obicno oko 4. Sa strane od legla stavim jos po jednu satnu osnovu.

Znaci minimalno 7 satnih osnova stavljam 15 dana pred pasu. Ipak, ako vidim da je drustvo izuzetno jako, da ima puno ostalog zimskog meda, da ima puno ramova sa leglom, onda dodajem nekad i jos po koju satnu osnovu. Obicno jos jednu, znaci ukupno 8 satnih osnova. Ali nekad dodam i citavih 10 satnih osnova. Nekad dodam i citav jedan sprat, pa drustvo dobije peti nastavak.

Tako spakovanu kosnicu vise ne diram do jeseni, kada se skida maticna resetka a drustvu ostavlja minimalno 20 kg meda. Mi na nasem pcelinjaku uopste nemamo hranilice za Fararke tako da i da hocemo ne mozemo im davati sirup. Stoga ih zazimljavamo obicno i sa 25 kg. meda. U prolece su zato zajednice izuzetno jake.

Nase fararke na svakom nastavku imaju kruzne otvore. Po nasem iskustvu najbolje je da su rupe precnika 30 milimetara i nesto iznad polovine visine nastavka, kako bi vetar pri losem vremenu udarao direktno u drvo rama a ne u sace sa leglom.

Fioke u podnacama zatvaramo od pocetka februara. I drzimo zatvorene do kraja septembra i pocetka oktobra. Onda ih vadimo i postavljamo poluotvorene uloske za fioke da bi svez vazduh razbijao po malo vlagu tokom zime. Nasi zimski ulosci imaju rupe sa severne i juzne strane kao i po sredini.

Tokom sezone otvore na medisnim nastavcima zatvaramo, osim jednog, da bi izletali trutovi jer maticne restke nemaju ram i otvor za pcele. Dakle ostavljamo jedan otvor na medistima i to na najvisem spratu kosnice.

Zimi su otvori na prva dva sprata iznad podnjace otvoreni a na druga dva zatvoreni.

Preko sezone nase pcele u fararkama imaju dakle dva kruzna otvora u plodistu i jedan klasican otvor na letu kod poletaljke na podnjaci.

Dakle pcele i dole na podnjaci imaju otvor na letu i poletaljku. Ali taj otvor nije veliki i vise lici na zimski otvor. Veci otvor nije potreban jer vec imaju dve rupe na plodisnim nastavcima. Po jedna rupa na jednom nastavku.

Sto se tice izbora metoda pcelarenja to je stvar izbora pcelara, u odnosu na njegovo slobodno vreme, pasne uslove, zdravlje kicme i slicno.

Farar je pogodnija za one koji zele manje opterecenje kicme, a i rad sa nastavcima.

I metoda g. Gorana Tomica je izvanredna i zaista moderna.

Ipak, ponavljam, kosnica je samo alat, a pcelarstvo pre svega zanat. U dobrog pcelara svaka kosnica donece dosta meda, ako ima pase.

S Bogom, i svako dobro svima.



Autor: игуман Петар (Драгојловић)
Postavljeno: 19.04.2014. 06:44:32

Hristos Voskrese!

Da dodam jos po nesto.

Sa Fararkama smo nekoliko puta menjali taktiku rada do sada. Nekad je plodiste bilo samo jedan sprat a sada u dva. Ima i drugih izmena.

Unutrasnja visina saca kod farara rama bi trebala biti 14 cm. To Fararu daje odredjene prednosti ali i odredjene nedostatke u jakim zimama ako drustva koja su zazimljena nisu jaka.

Farar u hladnijim krajevima obicno potrebuje jaka zazimljena drustva. Slabija drustva su u jakim zimama kod Farara u opasnosti da umru od gladi. Zato metoda g. Gorana Tomica i tu dosta moze pomoci jer suzava klube koje onda dobija prirodno na visini.

Metoda g. Gorana Tomica je za mene pravo otkrice. On ima Fararke sa 8 ramova po spratu.

Ako bih sad kretao sa pcelarstvom, mozda bih izabrao metodu g. Gorana Tomica. Ona obezbedjuje i laganije nastavke sto nije nebitno za ljude sa problemima sa kicmom.

Ili bi jednostavno imao samo Farar desetke i preslikao metodu g. Rodoljuba Zivadinovica, koji takodje radi sa citavim nastavcima.

Ovako, mi imamo neke stare Farar dvanaestice sa kojima je malo teze raditi. Odlicne su po prinosima ali kako imam problema sa kicmom, nije bas lako raditi sa njima.

U svakom slucaju, Farar je jedna odlicna kosnica a svako bi trebao izabrati onu kosnicu i taktiku koja njemu najvise odgovara.

No, kako vreme prolazi sve manje sam pristalica teorije da je izbor kosnica presudan za velicinu prinosa.

Pcelarstvo je ipak zanat, a kosnica ipak samo alat.

Upoznao sam neke ljude koji i sa DB 12 imaju odlicne prinose iako je ova kosnica sve manje popularna jer ima veliko plodiste. No, sa velikim radom i dobrom strategijom rada i sa DB 12 se mogu postici sjajni rezultati. Pitanje je samo ko sta zeli i koliko vremena i radne snage ima na raspolaganju. A najvaznije, koliko ima jaku pasu.

S Bogom.

Autor: игуман Петар (Драгојловић)
Postavljeno: 21.04.2014. 06:22:28

DA LI SU LR POLUNASTAVCI TIJELO FARAR KOSNICE POSTO HOCU DA PREDEM SA LR NA FARAR A NEMAM PUNO ISKUSTVA. LIJEP POZDRAV...

Autor: Branislav Brano Simic Tuzla
Postavljeno: 05.08.2014. 21:39:52

Нису Браниславе. Најчешћа висина Фарар наставка је 170мм а затим 190 мм. ЛР је 242 мм.
Међутим то вам није никакав проблем. Фарар је подударан са ЛР кошницом и може служити као полунаставак за смјештај меда или проширење/смањење легла. Ако једног тренутка не будете више жељели радити са ЛР, једноставно продате те наставке са ројевима или развијеним друштвима, свеједно.

Autor: Гојак
Postavljeno: 08.08.2014. 14:08:32

Помаже Бог свима!

И ове године наше Фарар дванаестице су се показале најбоље. Ипак је ово Медитеран и доста су благе и краће зиме. То одговара друштвима у Фарар кошницама.

За јаке зиме и дуге зиме можда је бољи избор нека дубља кошница. На пример ДБ или ЛР. Мада је Родна Воја такође одлична. Међутим код нас се најбоље показују Фарар 12. Тако је сваке године, али мислим да је то пре свега јер јер овде блага клима и обилна паша, па одговарају плитки Фарар рамови и изузетно јака друштва.

Слава Богу и ова година је медоносна бар што се тиче априла и маја. Јун је доста лошији јер је суша а и северни ветар је чест у јуну, што није био случај ранијих година. Северац највише исушује нектар.

Но, слава Богу за све.

Autor: игуман Петар (Драгојловић)
Postavljeno: 19.06.2015. 07:24:08

Игумане зашто напусти ћирилицу?

Autor: Мића
Postavljeno: 09.04.2017. 23:17:57

Ostavite vaš komentar

Ime*
Tekst*


Anketa
Koliko dugo se bavite pčelarstvom ?
Manje od godinu dana
Između 1-3 godine
Između 3-10 godina
Između 10-20 godina
Između 20-40 godina
Preko 40 godina
Novi komentari
Milos Kraljevo, 23.05.2017.
Miroslav Lazarov, 12.05.2017.
nikola Đurić, 11.05.2017.
Mileta Čačak, 04.05.2017.
Nediljko Lovrincevic, 19.04.2017.
Miroljub, 17.04.2017.
Eko End dezinsekcija, 13.04.2017.
Boris, 13.04.2017.
Мића, 09.04.2017.
Dušan., 22.03.2017.
Asmir Rondic, 14.03.2017.
Tomislav, 08.03.2017.
Med kao lek