Tehnike pčelarenja
Med i proizvodi od meda

Pčelari na jednom mestu !

Pčelarstvo za početnike

Grabež pčela

Autor: Pčelarstvo
Datum postavljanja: 01.02.2011.
Kategorija: Opšte o pčelarstvu i pčelama

Broj pregleda: 20762
Broj jedinstvenih poseta: 11037




Grabež pčela

Pčele kradljivice izlaze iz opljačkane košnice i odmah beže. Primećeno je da nisu agresivne ni u odnosu prema čoveku, ni prema domaćim pčelama, iako same postaju objekti agresije.

Kod pljačkanih košnica potrebno je sužavati leta. Mogu se ispred njih postaviti staklene pločice. Pčele koje izleću iz košnice udaraju u staklo, dok domaće pčele mirno obilaze tu prepreku. Ako je neophodno da se pljačkana košnica zatvori, podnjača se zamenjuje mrežom sa sitnim okcima a pčelama se daje ređi sirup.

Teškoće u otklanjanju grabeži postoje uglavnom zbog težnje pčela da po svaku cenu popune svoje rezerve. Neshvatljivo je, zašto počinju da kradu med samo neke pčele, a ne sve sakupljačice, koje bezuspešno traže izvore hrane. Ipak, primećeno je, da se tuđice, kao i izviđačice, odlikuju malom masom tela, manjom masom organa za varenje. Jedan od razloga za to, može biti u razlici popunjenosti mednog želudca. Želudci pčela izviđačica i kradljivica u vreme njihovog hvatanja bili su uvek prazni, dok u isto vreme, kod pčela drugih grupa, bili su, iako u različitoj meri, ipak napunjeni. Može se predpostaviti da je pčelama kradljivicama i izviđačicama, od strane ostalih pčela tog društva onemogućen pristup hrani u pčelinjem gnezdu. Interesantno je da je srednje crevo pčela tuđica tamno i osetljivo, što nije primećeno kod pčela drugih grupa, uključujući i izviđačice. To omogućava pretpostavku, da je pojava pčela kradljivica vezana sa nekakvom bolešću ili patologijom. Moguće je da je grabež - jedinstvena šansa za njih da pronađu hranu, pošto zbog njenog odsustva u želudcu, ne mogu dugo da lete u traženju medonosnih biljaka. Tu hipotezu je potrebno proveriti.

Izvor: pcela.rs



Komentari

Помаже Бог свима!
У сваком случају грабеж је најопаснија за пчелара јер ма колико се он трудио, ако грабеж наступи, може му страдати читав пчелињак. А то су огромни губици. У сваком случају, ма шта је узрок грабежи, а изгледа да је узрок првенствено у томе што има мало меда у залихама кошнице а почео је беспашни период у природи. Тада су и и наче пчеле нервозније и чешће се непредвиђено понашају. Стога бих препоручио да се пчелама никада не узима толико меда да оне саме изнад матичне решетке или у плодишту немају доста меда. Ако пчеле имају довољно меда у кошници оне ће бити мирне и углавном се неће у беспашном периоду залетати у друге кошнице. У беспашном периоду обавезно треба и смањити отворе за улаз пчела и то на зимски мали отвор, поготово код слабијих друштава. Кошнице увек треба да су удаљене једна од друге најмање 1 метар. Касно увече, ако је потребно, нека друштва треба мало прихранити сирупом и гледати да се не просипа те стога никада не пунити хранилице до врха, да сируп не би капљао по кошници.

Autor: игуман Петар
Postavljeno: 04.02.2011. 08:48:57

već dvije godine imamo pčele i sve je bilo ok,u septembru smo završili sa prehranjivanjem i činilo se da je sve u redu da bi u oktobru nastupila grabež i svih 8 košnica je nastradalo,napominjem da na tom prostoru nema drugih košnica ali u septembru mjesecu neki pčelar je dovukao 30 košnica nedaleko od nas i tu ih ostavio da prezime,molim odgovor šta se moglo desiti da naša svaka košnica ode

Autor: Ramiza
Postavljeno: 12.01.2014. 21:31:11

Не мислим да је узрок грабежи и пропасти пчелињака у досељавању пчелињака у комшилук. Разлог може да буде нека непорезност у раду (неко је раније већ поменуо просипање сирупа при прихрањивању), заборављен рам при прегледу, дуго отворена кошница, лоша друштва, болест...
али, тада се грабеж лако контролише и зауставља (сужавање лета је прва мера, постављање тунела, прскање раствором белог лука даје добре резултате).
С обзиром да је септембар био, узрок грабежи видим у неадекватном третману варое, где је грабеж само секундарни проблем. Кошнице ослабљене вароом постепено остају без пчела и отвара се пут туђицама. Са једне нападнуте се постепено преноси на друге и ту практично помоћи нема, али друштва не би свакако опстала и без грабежи. Долет пчела је неколико километара, тако да уопште није битно да ли има кошница у непосредној близини.
Мере превенције су: не држати слаба друштва на пчелињаку, опрезно прихрањивати пред саму ноћ, сузити лета у беспашно време, не прегледати кошнице редом, не држати рамове са медом при прегледу напољу, редовно надгледати пчелињак.
Важно је уочити прве знаке, док још није стигло обавештење у кошницу нападача. То су пчеле извиђачи које обилазе око кошнице коју су означиле као мету. Оне покушавају да уђу са разних страна, завлаче се под поклопац на мрежу, одоздо, на спојевима наставака. На лету се примећују знаци борбе и по нека мртва. склупчана пчела. Тада још може да се интервенише и смири ситуација тако што се лето сузи тако да може да прође само једна пчела или у тежим случајевима да се постави тунел дугачак осам до десет центиметара од лета ка унутрашњости кошнице. Прскање белим луком може да помогне, а ако и даље траје, једино што још може да спасе нападнуту кошницу (кошнице) је пресељење на удаљеност већу од 4км.

Autor: Бранко Николић
Postavljeno: 09.07.2014. 13:42:03

Grabež je vrlo gadna stvar. Rezultat može biti gubitak društva. Uglavnom je meta napada slabije društvo od strane jačeg. Kako je ova godina vrlo loša što se tiče sakupljanja meda postoji mogućnost pojave grabeži. Društva su u manjku sa hranom, pametno bi bilo da im se pomogne dodavanjem sirupa kako bi se izbegla mogućnost pojave grabeži i stvorile zalihe hrane za zimu.

Autor: Zoran Anđelković
Postavljeno: 11.07.2014. 12:46:11

Ostavite vaš komentar

Ime*
Tekst*

Logovanje

Anketa
Koliko dugo se bavite pčelarstvom ?
Manje od godinu dana
Između 1-3 godine
Između 3-10 godina
Između 10-20 godina
Između 20-40 godina
Preko 40 godina
Novi komentari
Драган Јевтић, 09.07.2018.
vladan antic, 17.06.2018.
Radomir, 10.06.2018.
Душан, 23.05.2018.
Tim za borbu protiv krivolova, 20.05.2018.
Aleksa, 11.05.2018.
zoran, 23.04.2018.
raso, 22.03.2018.
zoran, 19.03.2018.
Nani, 17.03.2018.
Mirko, 08.03.2018.
zoran, 03.03.2018.
Nazor Micin, 21.02.2018.
nazor, 21.02.2018.
Živorad Ilić , 31.01.2018.
Med kao lek