Tehnike pčelarenja
Med i proizvodi od meda

Pčelari na jednom mestu !

Pčelarstvo za početnike

Medonosno bilje

Autor: Pčelarstvo
Datum postavljanja: 25.02.2011.
Kategorija: Opšte o pčelarstvu i pčelama

Broj pregleda: 41452
Broj jedinstvenih poseta: 28109




Medonosno bilje

Dren raste na skoro svim područima po šumama, dvorištima i parkovima. Vrlo je medonosan i daje polenov prah. Cveta vrlo rano tokom februara ili marta. Pčelama daje prve dragocene izvore nektara i polena. U šumi ga je lako prepoznati po žutim cvjetićima.Cveta oko dve nedelje. Za pčelare je vrlo interesantan zbog ranog cvetanja kad u prirodi ima vrlo malo drugog procvetalog bilja.

Džanarika cveta u drugoj polovini marta. Od svog voća najintrersantnija je za pčelare. Cvetovi su joj sitni i daju dosta nektara i polena. Za vreme toplog i sunčanog vremena pčele prikupe prilične količine nektara neophodnog za razvoj legla. Njeni plodovi se koriste u ishrani. Dobro je imati pčelinjake smeštene u njihovoj neposrednoj blizini.

Vrbe su takođe izuzetno dobra prolećna paša za pčele.To je opšte poznato i rasprostranjeno drvo. Ima ih više vrsta kao bela vrba, krta vrba, itd. Od svih vrsta najpre cveta planinska iva. Njen cvet je poznat pod imenom maca, cveta obično od polovine marta u trajanju 10-15 dana. Daje dosta polena i nektara što je vrlo značajno za prolećni razvoj pčela. Ostale vrste cvetaju nešto kasnije i malo duže, do 20 dana. Za vreme toplih i sunčanih dana vrbe mogu da daju i prinos meda u jakim društvima i preko 10 kg po košnici, što dobro dođe za odgajivanje legla i njihovu ishranu.

Leska je vrlo značajna za pčelarstvo zbog polena koji daje pčelama još u februaru i to u većim količinama. Raste u mešovitim nižim šumama. Pitoma leska se sve više gaji kao i drugo voće, a ponegde i u plantažama. Njene duge rese počinju se formirati još od jeseni a procvetaju odmah s pojavom prvih sunčanih i toplih dana. Zbog ranog cvetanja često je pčele ne mogu iskoristiti, jer u vreme naglog zahlađenja i niskih temperatura njeni cvetovi izmrznu. Cvetanje leske traje nešto više od nedjelju dana.

Maslačak je zeljasta dobro poznata biljka sa žutim cvetnim glavicama. Vrlo je rasprostranjena u svim krajevima. Najbolje uspeva na vlažnim livadama. Kad maslačak procveta cela prostranstva izgledaju kao žuti ćilimi. Cvetanje počinje krajem marta i do polovine maja. U vreme toplih dana pčelama daje izobilje polenovog praha i nektara, tako da se društva dobro razviju i spreme za glavnu pašu. U godinama sa povoljnim klimatskim uslovima može dati i nešto meda za vrcanje. Med je zlatnožute boje i prijatnog mirisa. Za vreme ove paše pčele idealno grade saće pa je tako treba i koristiti. U mnogim krajevima gde nema voćne paše bez maslačka se pčelinja društva ne bi mogla ni razviti.

Bagrem je najrasprostranjenije medonosno drvo i spada među najcjenjenije i naj sigurnije izvore nektara na našim područjima. Počinje da cveta u maju i daje izobilje nektara, tako da dnevni unosi mogu iznositi do 10-12 kg nektara, u dobro razvijenim društvima. U područjima sa većom nadmorskom visinom cveta kasnije pa se paša može produžiti i na 20 dana, ako su tereni tako rasprostranjeni. U godinama kad listanje počne pre cvetanja, cvetova bude manje a time i prinosa. Za lučenje nektara najpovoljniji su topli dani, bez vetra i tada pčele sakupe dosta nektara. Međutim, ako je kišno proleće na mnogim rejonima pčele ga ne mogu iskoristiti a brzo pocrni i opadne. Bagrem sa peskovitih i otvorenih terena najbolje medi kao što su međe, uz puteve, i objekte. Pčelari koji žele da koriste dve pa čak i tri bagremove paše treba da dobro razgledaju terene pre selidbe i utvrde stanje cvetenja, odnosno periode.

Lipe se nalaze svuda po šumama kao samonikle i po gradovima po parkovima i dvorištima kao ukrasno drvo. Ima ih više vrsta i u godinama kad zamede mogu dati velike prinose. Obicno se to dogada jednom u 5 godina. Teško ih je razlikovati međusobno. U našim krajevima rastu bela ili srebrna lipa, velikolisna lipa i sitnolisna lipa. Zahteva od vetrova zaštićena zemljišta sa dosta vlage ili nešto kiše u vreme cvetanja. Na nepogodnom zemljištu izloženom vetrovima i naglim zahlađenjima skoro nikada ne medi. Na lipovim šumama se ponekad javlja i medljika koja u mešavini sa cvetnim medom dovodi pčelare u nedoumicu. Zbog pojave medljike lipovu šumu ne treba potcenjivati nego je treba pratiti i ispitivati mjesta gde najbolje medi. Na severnim stranama, u nizinama i gustim šumama cveta nešto kasnije. Cvetovi lipe su mali, zelenkastožute boje, prijatnog mirisa grupisani u kitama. Cvetanje traje 2 do 3 nedelje, a nekad se desi da prođe i 5 do 6 dana. U poređenju sa bagremom mnogo je nepouzdanija.

Na većim brdskim i planinskim područjima gde zime traju mnogo duže i gde se snegovi zadržavaju mnogo duže kao glavna paša mogu biti biljke sa prirodnih livada. Na tim livadama može biti najzastupljenija bela detelina, majčina dušica, prstenasta žalfija, boružina i još neke druge biljke. Utvrđeno je da bela djetelina najbolje medi na temperaturi izmedu 27-32°C. Raste samoniklo oko puteva i na neobrađenim površinama. Cvetanje traje oko 20 dana. Cvetanje majčine dušice traje od polovine juna do polovine jula. To je biljka otvorenog, brdskog, suvog, kamenitog, suncano- prisojnog zemljišta. Za vreme kišnih i hladnih dana livade retko mede, ali je na većim planinskim područjima daleko bolje nego u nižim. Livadski med je odličnog kvaliteta i vrlo je tražen.

Pitomi kesten je drvo sredozemlja. Raste i na našim područjima na kiselkastom zemljištu. Daje dosta polena i nektara. Dobro dođe kao paša posle bagrema ili kasne kadulje. Može dati prinos meda do 20 kg po košnici. Pitomog kestena takođe ima više vrsta pa je i cvetanje različito za oko 20 dana. Cvetovi su mu plitki i osetljivi na hladne pljuskove i suvo vreme. Cvetovi su mu puni polenovog praha. Med kestena ima ukus gorčine.

Facelija je jednogodišnja biljka sa dosta bujnim razvojem na svim zemljištima. Cvetovi se javljaju na stablu, granama i grančicama i sastoje se iz uvojaka ljubicasto- plave boje. Služi kao odlična polenašica, pa se za vreme njenog cvetanja mogu sakupiti i velike količine polenovog praha.

Suncokret je svima dobro poznata uljana biljka, koja kad zamedi predstavlja veoma značajnu pčelinju pašu. Suncokretovi cvetovi pružaju pčelama u povoljnim godinama izobilje nektara i polenovog praha. Cveta početkom jula u trajanju 20 dana, a na područjima gde postoje razlike u vremenu zasejavanja može pružiti pašu pčelama i do mesec dana. Najviše luči nektar u toku toplih dana i sa jutarnjim rosama sa temperaturom 24-30°C. Na jednoj biljci može biti i do 1.500 cvetića od kojih prvi daju najviše nektara. Zbog toga je pčele dobro doseliti pred samo cvetanje. Na svim vrstama zemljišta ne medi jednako, a i zavisno od sorte semena. Smatra se da po 1 ha ne sme biti više od 1-2 pčelinja društva, inače bi bilo prenaseljeno i sa manjim prinosima. Pod povoljnim uslovima jaka društva mogu da daju i po 30 pa i više kg, ako su zasejane sorte koje su selekcionisane kao medne. U suprotnom, bilo bi nekorisno seliti pčele na takvu pašu. Pčelinja društva na suncokretovoj paši obicno oslabe, zbog čega je preporučljivo preseliti pčele na livadsku ili ritsku pašu da se oporave, i spremne uđu u zimu.

Uljana repica je jednogodišnja biljka, gaji se na velikim površinama. Cvetovi su joj žute boje i postepeno se otvaraju tako da cveta duže od četri nedelje. Ako nastupi lepo vreme tokom njenog cvetanja pčele je mogu dobro iskoristiti i sakupiti 20-30 kg meda koji će u velikoj meri utrošiti na razvoj legla. Pored nektara raspolaže i daje velike količine polena a za to vreme pčele izvrsno grade saće pa je to prilika da se iskoristi za izgradnju saćnih osnova. Na ovoj paši pojave rojevog nagona su izražene, pa pčelari tome moraju posvetiti više pažnje da se blagovremeno suzbije.



Komentari

Dali mi neko moze reci sta je paska trava

Autor: Ivan Stojanov
Postavljeno: 06.08.2014. 08:09:08

da li neko zna DA LI MEDI JASEN ?

Autor: zoran
Postavljeno: 23.04.2018. 06:45:50

Ostavite vaš komentar

Ime*
Tekst*

Logovanje

Anketa
Koliko dugo se bavite pčelarstvom ?
Manje od godinu dana
Između 1-3 godine
Između 3-10 godina
Između 10-20 godina
Između 20-40 godina
Preko 40 godina
Novi komentari
Драган Јевтић, 09.07.2018.
vladan antic, 17.06.2018.
Radomir, 10.06.2018.
Душан, 23.05.2018.
Tim za borbu protiv krivolova, 20.05.2018.
Aleksa, 11.05.2018.
zoran, 23.04.2018.
raso, 22.03.2018.
zoran, 19.03.2018.
Nani, 17.03.2018.
Mirko, 08.03.2018.
zoran, 03.03.2018.
Nazor Micin, 21.02.2018.
nazor, 21.02.2018.
Živorad Ilić , 31.01.2018.
Med kao lek