Tehnike pčelarenja
Med i proizvodi od meda

Pčelari na jednom mestu !

Pčelarstvo za početnike

Povećanje rentabilnosti u pčelarstvu

Autor: Pčelarstvo
Datum postavljanja: 16.03.2011.
Kategorija: Opšte o pčelarstvu i pčelama

Broj pregleda: 14241
Broj jedinstvenih poseta: 8664




Povećanje rentabilnosti u pčelarstvu

Povećanje produktivnosti i ekonomičnosti u pčelarstvu za posledicu ima (uz povoljne tržišne cene) i rast rentabilnosti, a što je krajnji cilj svakog posla. Pošto zbog ograničenog prostora nismo u mogućnosti sve ovo tabelarno tj. brojčano iskazati, potrebno je konstatovati sledeće:

Pčelinjak od 30 košnica sa prinosom meda od 10 kg po jednoj košnici, ako se ne seli, nije rentabilan nego stvara i mali gubitak. Međutim ako bi pčele selili još na jednu pašu i prinos meda povećali sa 10 na 20 kg po jednoj košnici rentabilnost proizvodnje bi iznosila 57%. (financijski rezultat u odnosu na ukupan prihod). Ako bi pčele selili još na jednu pašu, pa produktivnost povećali za 200%, rezultat bi bio ne samo apsolutno nego i relativno još povoljniji, a razlog je što troškovi rastu mnogo sporije od ukupnog prihoda.

Rentabilnost pčelinjaka povećava se i s porastom broja košnica. Naime, dok stacionirani pčelinjak sa 30 košnica posluje na granici rentabiliteta odnosno stvara gubitak, dotle pčelinjak od 60 košnica koji se takode ne seli stvara dobit – profit koji u konkretnom slučaju iznosi 24% (financijski rezultat u odnosu na ukupan prihod).

Zašto?
Zato što s porastom broja košnica raste ukupna proizvodnja što istovremeno povećava i ekonomičnost jer se troškovi po jedinici proizvoda - jednom kilogramu meda smanjuju.

Rentabilnost proizvodnje se može povećati i bez povećanja produktivnosti (produktivnost ostaje na istom nivou) i s istim brojem košnica, ali uz povećanje ekonomičnosti – boljim održavanjem produžimo vek košnica, vrcaljke ili smanjenjem broja odlazaka odnosno pregleda pčela.

Ali ključ uspeha je u produktivnosti i naravno, u povećanju broja košnica. Pravi efekat će se postići kombinacijom ova dva faktora: povećanjem produktivnosti i povećanjem broja košnica. Tako ćemo povećati ekonomičnost, a samim tim i rentabilnost poslovanja i praktično potvrditi da pčelarstvo može biti ne samo sporedno nego i glavno zanimanje.

Rentabilnost na pčelinaku se može povecati ako se pčelar opredjeli samo za jednu specijalizaciju: proizvodnja paketnih rojeva, matica, matičnog mleča ili peluda. Zašto? Zato što su ovi proizvodi skuplji od meda i što njihova proizvodnja nije toliko vezana za
vremenske uslove kao proizvodnja meda.

Naravno, pčelari se mogu specijalizirati samo za proizvodnju meda, ali to onda znači seliti pčele na izdašne nektarske paše jer je med na kotačima. Na kraju je potrebno naglasiti da uspešan pčelar mora posedovati znanje kako praktično tako i teoretsko. “Učite teoriju pčelarstva da celog života ne ostanete praktične šeprtlje” reči su jednog poznatog pčelarskog teoretičara i praktičara.

Da bi na tržištu bili uspešni potrebno je edukovati klijentelu odnosno potrošace pčelinjih proizvoda. To će doprineti većoj potrošnji meda i ostalih pčelinjih proizvoda po glavni stanovništva.

Mora se znati da je med prirodna hrana i da ga ljudi nisu u stanju fabrikovati odnosno umešno praviti. Mora se znati i to da je prirodni med samo onaj med kome ništa nije dodato niti oduzeto što znaci da se čuva u stanju u kome je bio u košnici. Naravno u praksi to nije tako jer se medovi koji se stavljaju u promet predhodno zagrevaju, filtriraju i dodaju im se sredstva za taloženje. Ovi medovi su na izgled bistri, ujednačenog mirisa i u rafovima prodavnica ne kristaliziraju, a to je ono što mnogi neupućeni potrošaci traže jer kupuju više ocima nego razumom.

Med, ako je potpuno čist (bez ikakvih primesa) je proizvod trajne vrednosti bez ograničenog roka što nije slučaj sa peludom koji je, praktično, posle 2 godine neupotrebljiv, a što i proizvođači, a i potrošaci, treba da znaju.

Propolis je prirodni antibiotik i potrebno je znati kako se upotrebljava. Pčelinje proizvode treba trošiti, pre svega, dok smo zdravi i zbog imuniteta “jer ako imate imun sistem jak imaće snažnog psa čuvara koji će vas štititi od bolesti” (Dr. Miroslav Trkovnik – Zagreb).

Da bi na tržištu bili konkurentni potrebno se boriti za vlastitu marku odnosno kako se to danas popularno zove vlastiti brend. U protivnom, ako med budemo izvozili u rinfuzi izgubićemo se i bićemo potpuno nepoznati u ovoj proizvodnji.

by Zvonko Čondić, Tuzla, Bosna i Hercegovina



Komentari

pcelarstvom se bavim tek cetiri godine i mislim da ce mi ovaj tekst u mnogome pomoci da unapredim svoju proizvodnju

Autor: nebojsa
Postavljeno: 16.03.2011. 14:02:24

kakve sve gluposti necu procitati......
nebojsa, prijateljski savet: ne veruj slepo svemu sto procitas.

Autor: realistic
Postavljeno: 16.03.2011. 16:25:05

Помаже Бог свима.

Мислим да много тога зависи и од разних других фактора.

Примера ради, ако неко има пчелињак који је стационаран и обично има, слабију или јачу континуирану пашу од почетка априла па до почетка августа, плус средњу пашу у јесен, а живи на језеру где се прилази само чамцем, као што је случај у нашем Манастирском пчелињаку, онда мислим да сеобе могу много више да коштају него да се остане стационарно.

Много тога зависи и од количине кошница на једној територији, поготово у окружењу од 5 до 6 километара.

Много тога зависи и од умеће пчелара. Да ли је на време развио друштва за главну пашу. Да ли је добро проценио на колико рамова да их развије пре главне паше. Да ли их је на време и више пута годишње штитио од варое. Да ли их је превентивно још на јесен штитио од ноземозе. Да ли је матица која је ушла у зиму била добра. Да ли су друштва која су зазимљена била слаба или не. Да ли је пчелар зазимио друштва са довољно квалитетне хране - меда. Да ли су правилно зазимљена. И да ли је пчелар употребио праву тактику у пчеларењу у односу на своју регију и временске прилике.

Значи много тога зависи у рентабилности поред у тексту назначених фактора, и од нас. А ипак, највише од Бога.

Ако је паша добра и више мање константна, чак и стационарни пчелињаци имају одличне приносе. Знам за један случај пре неку годину у Пиви. То је северозападни део Црне Горе. Човек је имао неколико Дадан Блатових кошница десетки. Нигде их није селио. Чак се није много ни бавио са њима. Само их је на време развио и ограничио матичном решетком. Година је била добра, конкуренција у околини није постојала а медило је као ретко кад. И човек је са сваке кошнице имао од седамдесет до стотину килограма меда. За рубрику "Веровали или не".

Није све само у селидби. Наравно, ипак генерално посматрано они који селе обично имају меда а они који не селе обично имају доста мање.

Прошле године на Манастирском пчелињаку, нисмо имали друштва које смо врцали а да смо изврцали мање од 25 кг меда. Било је једно друштво које нам је дало пуних 40 килограма. Али ... Година је била медна, регија је погодна за пчеларење, постоји константна више мање јака паша скоро читаве пашне сезоне, јутра су са пуно росе и топла што погодује медењу биљака ... А јачих пчелињака у близини и није било. Значи паша је била без већег оптерећења.

Ово сам написао само као показатељ да има и изузетака а не да је ово општа карактеристика у пчеларењу. Ипак сваки случај треба посебно посматрати.

Није све тако једноставно као што се чини, а ни тако компликовано као што обично људи мисле. Истина је чини ми се негде у средини.

С Богом.

Autor: игуман Петар (Драгојловић)
Postavljeno: 16.03.2011. 19:44:45

игуман Петар (Драгојловић), fala ti na lijepim riječima i vjeri u jednog nam Boga..

Lijep pozdrav

Autor: HASAN
Postavljeno: 19.04.2013. 12:17:02

Lepo opisano, hvala vam

Autor: zeljko
Postavljeno: 05.12.2013. 11:40:03

MOze li kreator ovog teksta da posalje formule za izracunavanje rentab ilnosti i dobiti?

Autor: milos
Postavljeno: 02.12.2016. 11:34:44

Ostavite vaš komentar

Ime*
Tekst*

Logovanje

Anketa
Koliko dugo se bavite pčelarstvom ?
Manje od godinu dana2886
Između 1-3 godine1919
Između 3-10 godina1513
Između 10-20 godina905
Između 20-40 godina556
Preko 40 godina388
Novi komentari
Živorad Ilić , 31.01.2018.
radun jacimovic, 13.01.2018.
crnogorac55, 13.01.2018.
crnogorac, 13.01.2018.
Petar Rakocevic, 13.01.2018.
sait veliji, 10.01.2018.
zvonimir mitic T.S., 13.12.2017.
Toni, 15.11.2017.
Ненад, 05.11.2017.
Ненад, 05.11.2017.
Vladimir Kulacanin, 04.09.2017.
Marko, 22.07.2017.
Владимир, 18.06.2017.
Med kao lek