Tehnike pčelarenja
Med i proizvodi od meda

Pčelari na jednom mestu !

Pčelarstvo za početnike

Stršljen kao neprijatelj pčela

Autor: Dragoljub Vejovic
Datum postavljanja: 30.11.2010.
Kategorija: Neprijatelji pčela

Broj pregleda: 11287
Broj jedinstvenih poseta: 6649




Stršljen kao neprijatelj pčela

Evropski stršljen (Vespa crabro) je žuto-crni, vrlo sličan osi, ali mnogo veći. Spada u porodicu osa. Gnezda gradi u šupljem drveću, vrbicima, drvarnicama ili sličnim zapuštenim staništima. Hrani se uglavnom slatkim izlučevinama voća, a vrlo često napada i druge insekte, pa i pčele.

Ova vrsta je najveća vrsta porodice osa koja živi na području Srednje Evrope. Matica je velika do 35 mm, radilica između 18 i 25 mm, dok trut naraste između 21 i 28 mm. Svake godine u proleće, oplođena ženka koja je jedina iz prošlogodišnjeg društva prezimila u skloništu, gradi novo gnezdo i nikada se ne useljava u staro, prošlogodišnje.

Odrasle jedinke stršljena hrane se najčešće sokovima drveta i sokovima koje isisaju iz raspucanog voća, te drugim slatkim stvarima koje nađu u prirodi. Razvijeno društvo stršljena ulovi dnevno u prosjeku oko pola kilograma insekata. To je razlog, da ih pčelari doživljavaju kao štetočine, jer uz ostale insekte, love i pčele.

Otrov stršljena može se porediti s osinim, ali po sastavu nije jednak, čak je manje toksičan. Sam ubod stršljena doživljava se bolnije nego ubod manje ose. Razlog tome je što je u otrovu stršljena veći udeo neurotransmitera acetilholina, supstance koja izaziva osećaj pečenja. Pored toga, stršljenov žalac je deblji i duži, pa prodire u dublje, osetljivije slojeve kože, što rezultira osećajem većeg bola.



Komentari

jako je strasan,,,,i opasan
mene je jednom ujeo jedva sam prezivjela
od tada ih mrzim najvise....gade mi se

Autor: hanka
Postavljeno: 06.12.2010. 18:49:30

ja se secam kad sam bio klinac, mog pradedu u selu su 4-5 puta ujedali strsljeni. Uglavnom ih je on cackao kad ih vidi, on je prvi izazivao a oni mu uzvracali. Secam se da su mu stalno pricali da ih ostavi i ne dira, al ne vredi...

Ali sto je najbolje u celoj toj price, on nikada nije bio kod lekara zbog toga i nikada mu nista nije falilo, bio je potpuno otporan. Skroz neverovano.....

Autor: nemanja
Postavljeno: 07.12.2010. 07:53:59

jako su opasni, nije se sa njima zaje*avati

Autor: elena
Postavljeno: 11.12.2010. 17:14:27

mene je jednom ujeo tri puta od jednom i sve me je peklo i bolelo.
imao sam osecaj da mi neko kida meso sa rebara.
to nikada necu zaboraviti!

Autor: david
Postavljeno: 19.01.2011. 11:23:19

mene je isto jednom ujeo strsljen tri puta od jednom sve me je peklo i bolelo imao sam osecaj kao da mi neko kida meso sa rebara
bilo je uzasno

Autor: david
Postavljeno: 19.01.2011. 11:28:51

otrov. paznja paznja prilikom ujeda pusta i otrov i vrlo je opasno. savet odmah lekara potraziti.

Autor: strsljen
Postavljeno: 05.06.2011. 14:53:34

ko je alergican zanjega je opasan ujed strsljena, ose,pa i pcele. Kod ujeda strsljena, treba mesto ujeda sto pre namazati socnim delom stabljike burjana, da bi se smanjio otok i bol.

Autor: Dragan
Postavljeno: 21.03.2013. 12:50:23

Помаже Бог свима.

Стршљен је некада веома опасан по живот људи, ако је човек преосетљив на убод стршљена, осталих оса или пак пчела.

Код нас на полуострву Врањина их највише има у августу и септембру. Обично су на смоквама поред конака и пчелињака где сишу слатки сок из напуклих смокава, а често нападају и пчеле. Соковима од смокава се они сами хране, а пчеле хватају да би њима хранили легло.

Када стшљен ухвати пчелу, обично при повратку са паше, кад је пчела нешто тромија и неспретнија, онда је стршљен понесе на неко оближње дрво, и лако је савлада и убије. Он је одруби главу и твди део тела а меки део пчеле носи у своје гнездо да њима храни своје легло.

Пре две године било их је толико много на Врањини да смо их свако вече убијали у броју од 60 до 90 јединки. Скупе се увече на спољну сијалицу изнад улазних врата Манастирског конака испод терасе, и ту их обично чекамо да падну од умора, и убијамо их. Сваке године им уништимо и неколико гнезда у околини.

Од прошлог пролећа примењујемо посебну тактику у борби против стршљенова, јер је пре две године била веома проблематична па смо прочитали да се са стршљеновима прави рат са успехом води пре свега у априлу месецу.

Како зиму презими само матица стршљена, чим мало више отопли, а то обично бива у априлу месецу, матица излази из свог зимског станишта и почиње да тражи место за ново гнездо. Борба против стршљена је стога најважнија у априлу, јер сваког стршљена кога тада ухватимо, значи да смо ухватили матицу, тј. елиминисали смо читаво једно гнездо које је могло убрзо настати. Прошлог пролећа смо у априлу и почетком маја убили 32 матице стршљена, тј. у старту смо им елиминисали могућа 32 гнезда. Зато прошле године нисмо имали толико много стршљенова на пчелињаку.

Стршљени се лако улове јер нису баш много спретни да се извуку из замке. Ево како им се прави једноставна замка.

Узмете неку пластичну боцу од неког сока - кока коле, фанте, јупија, синалка ... а може и од пластичне флаше за пиво. Сипате на дну боце, у нивоу три-четири прста, мало пива и додате врло мало јабуковог сирћета и мало шећера. Све то лепо промућкајте и онда затворите боцу са затварачем одозго. Потом избушите около са стране, у горњем делу боце, једно 4-5 отвора. Отвори требају да буду толики да кроз њих матица стршљена комотно може да уђе. Значи отвори требају да буду доста нешто већи.

Кад пиво и сирће почну да раде, мирис ће привући многе инсекте: матице осица, восков мољац, муве, али и матице стршљена. Кад упадне у пиво и окваси крила у 99 посто, матица стршљена случајева више се не вади, већ се ту удави и нађе своју смрт.

Стога, прави моменат да направимо мамце за стршљенове и окачимо их на десетак места у околини пчелињака је управо сада. Ускоро ћемо се задивити успешности хватања матица од стршљенова на овај начин и олакшати борбу против њих током лета. Тако ћемо сапсити од погибије и велики број пчела.

Ми боце са пивом и сирћетом држимо преко читаве године обешене на поједине гране од околног дрвећа, и стално хватамо разне штеточине за пчеле - восковог мољца, осице, стршљенове ...

Дакле онај који жели да сачува своје пчеле од најезде стршљенова у рат против њих треба кренути већ у априлу. Ако ту битку против матица стршљенова добијемо у априлу, наша битка против стршљенова у августу и септембру биће много лакша и безболнија и за нас и за пчеле.

С Богом.

Autor: игуман Петар (Драгојловић)
Postavljeno: 25.03.2013. 19:57:02

Hvala igumane, dajete mnogo korisnih saveta i komentara, jedino je mali problem sto nam je podneblje i klima malo razlicita,pa pojedini saveti nisu primenjivi.

Autor: VASKE
Postavljeno: 28.03.2013. 17:18:27

Vrlo opasan insekt,kad ga vidm u sumi nakostresim se i bezim glavom bez obzira,jednaput sam ga heto nagaziti,ali Bogu hvala nije me primetio

Autor: setirimca
Postavljeno: 20.06.2013. 20:19:04

Kako mogu oterati Strsljenove u blizini pcela

Autor: Slavisa
Postavljeno: 19.08.2013. 16:56:26

Ja zaista ne razumem ove komentare?
Ubod strsljena boli, ali je manje opasan od uboda ose ili pcele.
Znaci, potrebno je mnogo uboda da bi covekov zivot bio u opasnosti, a ovi komentatori se ponasaju kao da su svi zivotno alergicni na otrov, pa ce od par uboda da umru, te eto zato "tako mrze strsljene!"? (u prevodu - panicno ih se boje)
Skoro je ista stvar sa osama.
Oko moje kuce je sijaset gnezda (i da, par strsljenovih takodje) a ja ih bukvalno ignorisem. Muvaju mi se po terasi i ose i strsljeni, ali se nijednom nije desilo da su me napali. Ako bas treba, dam im prostora da uzmaknu, ako prostora ima, mahnem rukom da ih oteram (obicno s hrane, i to slatke) i oni odu bez izuzetka.

Autor: Joca
Postavljeno: 11.09.2013. 16:08:40

Zahvaljajući ovom portalu i komentarima ja se dobro borim protiv srtšljenova,osa i voskovog moljca a ulaze i leptiri!Pošto sam početnik čitao sam dosta ove komentare i zahvaljujem se svima koji dele svoja gorka iskustva tako da mi učimo na njihovim štetama.Kada sam počeo da pravim mamce paralelno sam i formirao pčelinjak,a moji ukućani su mi se smejali i pitali me dali pravim "aerodrom za komarce" čak i neke kolege iskusni pčelari su to sa dosta podcenjivanja negirali!!!Kao i svuda ima nevernih toma pa sam ih posle 24časa od postavljanja mamaca uverio da deluje odlično i da ih svaki(stršljenova,osa...) da ima sve više u mamce na moju sreću mrtve!Stršljen spada u najveće neprijatelje pčela. Pravim ih od:plastiče flaše 2L(coca cola,pepsi itd.),pivo 2dl,šećer i malo jabukovog sirćeta

Autor: Bojan
Postavljeno: 03.06.2014. 00:57:09

Ostavite vaš komentar

Ime*
Tekst*

Logovanje

Anketa
Koliko dugo se bavite pčelarstvom ?
Manje od godinu dana2886
Između 1-3 godine1919
Između 3-10 godina1513
Između 10-20 godina905
Između 20-40 godina556
Preko 40 godina388
Novi komentari
Živorad Ilić , 31.01.2018.
radun jacimovic, 13.01.2018.
crnogorac55, 13.01.2018.
crnogorac, 13.01.2018.
Petar Rakocevic, 13.01.2018.
sait veliji, 10.01.2018.
zvonimir mitic T.S., 13.12.2017.
Toni, 15.11.2017.
Ненад, 05.11.2017.
Ненад, 05.11.2017.
Vladimir Kulacanin, 04.09.2017.
Marko, 22.07.2017.
Владимир, 18.06.2017.
Med kao lek